Postoji par specificnosti zbog kojih ja tokom cele godine sanjam tih par dana koje cu provesti na skijanju.
Prvo, ja sam rodjeni antitalenat za sve sportove, osim za skijanje. Bukvalno. To su jedini dani kada sam ja apsolutno okretna, neustrasiva i nesmotana.
Drugo, to su jedini dani kad ja ne razmisljam. Moj mozak uvek radi sto na sat - ali na skijama, ja razmisljam o - skijama. Cisto pitanje egzistencije - ako pomislim na nesto drugo, slomicu se pouzdano.
Trece, meni koja ne podnosim zimu, na planini ona meni ne smeta. Na planini se ne gusim, nemam problema sa plucima, kao da sam normalan nehipohondoraski covek.
Volim sve ono propratno - krofne, fondu, kuvana vina, belinu, miris jelki, kad ti se smrzne nos, cak i kad mrtav umoran nosis skije preko ramena i kad te zuljaju pancirice.
Danas sam skijala na -26, sijalo je sunce i svuda su pustali bozicne pesme. Malo je reci - beyond amazing.
No comments:
Post a Comment