Gimnazija mi je bila sjajan period u zivotu, pogotovo poslednje dve godine. Saznala sam sta je kreon, kupila prve dvanaestice, isla subotom u kinoteku, jednom nedeljno u pozoriste. Provodila van kuce 12 sati dnevno.
Od toga, naravno, najvise u skoli i kaficu do.
Skoro sam procitala blog malo starije osobe o njenom gimnazijskom drustvu. Mi smo bili jedna vrlo specificna i neukalupljiva skupina.
Ja, licno, ruku na srce, bila sam streber. Onaj sto kasni na casove, nije pisao domace ni u osnovnoj, sedi u poslednjoj klupi i nema pojma sta se na casu radi, ali i dalje streber. Onaj sto zna. Uvek i sve.
Ono sto sam prvi put videla kad sam presla na prirodni smer je - jos mnogo takvih. Ocigledno, nismo svi sedeli u poslednjoj klupi, ali smo svi bili, eto tako, nenormalni. Svako u svom svetu - od kosuljica i kragnica, preko rock'n'rolla do estradnih zvezda. Mislim da smo jednom raspravljali - jedna (JEDNA) osoba nije imala nikakav hobi. Bilo je tu balerina, tenisera, kosarkasa, pijanista i gitarista, jezicara (sa po tri-do-pet jezika). Vecina tih ljudi je imala vrlo razvijene drustvene zivote van skole. I, bez izuzetka, svi smo sve znali. Sve je nas zanimalo. U skoli i van nje.
Mi smo raspravljali o ulozi Mojkovacke bitke i kralja Nikole u Prvom svetskom ratu. Mi smo na gradjanskom vaspitanju spontano analizirali Dekarta i Spinozu.
I i dalje bezali grupno na Adu jer je lep dan. I izlazili zajedno i isli na putovanja zajedno i na skijanja i na letovanja. I mrzeli se i ogovarali i voleli i smuvavali i svi u svemu ucestvovali.
Mi smo u odeljenju imali Andreja i Danijela koji su se upoznali u drugoj godini jer je Andrej dolazio parnom, a Danijel neparnim danima. Bukvalno. I izmisljene drugove, Milana Jovanovica i Jovana Milanovica, obojica nevidjeni frajeri.
Ljudi iz mog odeljenja su upisali dobre fakultete. Neki u Beogradu, neki po belom svetu. Imaju svoje univerzume u kojima su novi ljudi.
A i dalje smo nukelus. I druzimo se i volimo se i idemo zajedno u kafanu. Da pijemo rakiju i pevamo Harisa.
I uzivamo u zivotu na nacin na koji mnogi od nasih novih prijatelja ne bi razumeli.
To je bila skupina koja me je izazivala svaki dan - da budem bolja, pametnija, sredjenija, lepsa, da vise znam. Ona koja vuce napred. I nedostaje.
Wednesday 23 November 2011
Tuesday 15 November 2011
Onaj-o-slavama.
I zasto ih volim :)
Pocela je sezona slava, i i ove godine je propustam i ponovo mi je jako zao.
Nego, ovaj blog sam pocela da pisem jos odavno. Htela sam jednostavno da kazem da mi je slava nesto drago. Religiozni deo ujutro i onaj socijalni deo popodne, ako poenta jeste da se domacin ispostuje i da se ljudi okupe kad vec ne mogu cesce u ovoj groznicavoj brzini kojom zivimo.
Stala sam sa pisanjem jer sam shvatila da mi fali teorijska potpora. Evo sta tata enciklopedija kaze:
Slava jeste autenticni srpski obicaj koji, iako sustinski hriscanski, korene vuce jos iz paganskih vremena. Samo sto su pojedine bogove zamenili hriscanski sveci, pa tako imas da je slovesnki bog Perun nastavio da zivi u liku svetog Ilije i slicno.
Odrzale su se i iz prakticnih razloga tokom robovanja pod Turcima. Naime, Osmanlije nisu zabranjivale verske obicaje Srba (izuzev nekih kao sto je koriscenje zvona na crkvama), pa su praznici i slave bili bogom dani za okupljanje naroda, dogovaranje glavara, slobodno kretanje izmedju sela i tome slicno.
Pocela je sezona slava, i i ove godine je propustam i ponovo mi je jako zao.
Nego, ovaj blog sam pocela da pisem jos odavno. Htela sam jednostavno da kazem da mi je slava nesto drago. Religiozni deo ujutro i onaj socijalni deo popodne, ako poenta jeste da se domacin ispostuje i da se ljudi okupe kad vec ne mogu cesce u ovoj groznicavoj brzini kojom zivimo.
Stala sam sa pisanjem jer sam shvatila da mi fali teorijska potpora. Evo sta tata enciklopedija kaze:
Slava jeste autenticni srpski obicaj koji, iako sustinski hriscanski, korene vuce jos iz paganskih vremena. Samo sto su pojedine bogove zamenili hriscanski sveci, pa tako imas da je slovesnki bog Perun nastavio da zivi u liku svetog Ilije i slicno.
Odrzale su se i iz prakticnih razloga tokom robovanja pod Turcima. Naime, Osmanlije nisu zabranjivale verske obicaje Srba (izuzev nekih kao sto je koriscenje zvona na crkvama), pa su praznici i slave bili bogom dani za okupljanje naroda, dogovaranje glavara, slobodno kretanje izmedju sela i tome slicno.
Sunday 13 November 2011
Onaj-o-argumentaciji.
O mom cenjenom muskom roditelju su, otkako ja znam za njega, svasta pricali. Zanimljiva jedna pojava.
Jedino sto nikad nigde nisam cula je da neko, izuzev mene, osporava njegov spisateljaski talenat.
Meni, licno i personalno, koja sam maleni deo doticnog nasledila, nikada nije leglo njegovo koriscenje arhaizama i aorista, moje pisanije je daleko manje nacickano. Oboje smo ljubitelji sustine, samo se meni ona vise svidja neobojena.
Razocaran silno stilskom razlicitoscu starije mu naslednice, moj otac nikada nije bio previse zainteresovan za ono sto pisem. Ruku na srce, ja jos uvek nisam procitala nijednu njegovu knjigu, ali vrlo cenim njegove istorijske reportaze.
Na ono malo sto je procitao, imao je samo dve kritike i obe pamtim kao da mi ih je neko urezao na celo.
Prva je: ne sedaj da bilo sta pises dok dobro ne smislis kako ce to da tece do samog kraja. Spontanost nije odlika dobrih, vec lenjih pisaca i novinara.
Nikada to nisam naucila, iako sam se kako je vreme promicalo, sve vise s njim slagala. Talenat je apsolutno nedovoljan, onim sto pises moras podrobno da se bavis. Danas ja imam neku ideju sta hocu da kazem i na koji nacin, ali i dalje precesto dopustim da misli vode mene, a ne ja njih, pa pravim digresije, lutam stilski i tematski. Jedan od razloga je sto za mene pisanje nije zanimanje, vec ciscenje od misli i nacin da ih oblikujem. Pisanje je za mene sredstvo, a ne cilj, pa se samom tekstu nedovoljno posvecujem.
Druga kritika je daleko znacajnija: NIKAD NIKAD NIKAD ne pisi o necemu sto ne poznajes JAKO JAKO JAKO dobro. Pogotovo ne ako to planiras igde da objavljujes.
I tu sam ja naisla na dilemu. Koliko dugo necim treba da se bavis da bi ga dobro poznavao? Koliko dugo i na koliko velikom znanju treba da baziras svoje misljenje?
Ja i u zivotu, van pisanja, imam problem sa argumentacijom. Moji stavovi su jos uvek nedovoljno definisani i stabilni. Ja ne umem da ih postavim cvrsto tako da odolevaju napadima. Mnogo cesce, a ni to nije nezavidan talenat, ja koristim tudje na dva nacina. Prvo, ja slusam i upijam i ono sto mi se ucini dobrim ugradim u svoje misljenje koje je, dakle, i dalje podlozno promenama. Drugo, pronalazim rupe i mane i ostatak tudjeg misljenja lako obaram argumentima.
Iz rasprava cesto izlazim kao pobednik. U pisanju moji se stavovi raspadaju jer nisu dovoljno stabilni i doreceni. Ja, jos uvek, cesce pitam nego sto pricam.
U kom trenutku cu moci u njih da ugradim dovoljno cvrstine i argumenata da od pocetka stoje stabilno? Da li se to stvarno uci i stice iskustvom ili se s time radjas? Da li su moji stavovi manje vredni i ispravni ako ne umem da ih pravilno iznesem i iskazem? Da li onda uopste treba da pisem?
Bogat recnik i dobra struktura recenice ili teksta su osnova da bude zanimljivo, impresivni na prvi pogled. Ne treba mnogo da se primeti da li je nesto sustinski isprazno. Pogotovo ako je sustina ono zbog cega nesto citas ili, pak, pises.
Jedino sto nikad nigde nisam cula je da neko, izuzev mene, osporava njegov spisateljaski talenat.
Meni, licno i personalno, koja sam maleni deo doticnog nasledila, nikada nije leglo njegovo koriscenje arhaizama i aorista, moje pisanije je daleko manje nacickano. Oboje smo ljubitelji sustine, samo se meni ona vise svidja neobojena.
Razocaran silno stilskom razlicitoscu starije mu naslednice, moj otac nikada nije bio previse zainteresovan za ono sto pisem. Ruku na srce, ja jos uvek nisam procitala nijednu njegovu knjigu, ali vrlo cenim njegove istorijske reportaze.
Na ono malo sto je procitao, imao je samo dve kritike i obe pamtim kao da mi ih je neko urezao na celo.
Prva je: ne sedaj da bilo sta pises dok dobro ne smislis kako ce to da tece do samog kraja. Spontanost nije odlika dobrih, vec lenjih pisaca i novinara.
Nikada to nisam naucila, iako sam se kako je vreme promicalo, sve vise s njim slagala. Talenat je apsolutno nedovoljan, onim sto pises moras podrobno da se bavis. Danas ja imam neku ideju sta hocu da kazem i na koji nacin, ali i dalje precesto dopustim da misli vode mene, a ne ja njih, pa pravim digresije, lutam stilski i tematski. Jedan od razloga je sto za mene pisanje nije zanimanje, vec ciscenje od misli i nacin da ih oblikujem. Pisanje je za mene sredstvo, a ne cilj, pa se samom tekstu nedovoljno posvecujem.
Druga kritika je daleko znacajnija: NIKAD NIKAD NIKAD ne pisi o necemu sto ne poznajes JAKO JAKO JAKO dobro. Pogotovo ne ako to planiras igde da objavljujes.
I tu sam ja naisla na dilemu. Koliko dugo necim treba da se bavis da bi ga dobro poznavao? Koliko dugo i na koliko velikom znanju treba da baziras svoje misljenje?
Ja i u zivotu, van pisanja, imam problem sa argumentacijom. Moji stavovi su jos uvek nedovoljno definisani i stabilni. Ja ne umem da ih postavim cvrsto tako da odolevaju napadima. Mnogo cesce, a ni to nije nezavidan talenat, ja koristim tudje na dva nacina. Prvo, ja slusam i upijam i ono sto mi se ucini dobrim ugradim u svoje misljenje koje je, dakle, i dalje podlozno promenama. Drugo, pronalazim rupe i mane i ostatak tudjeg misljenja lako obaram argumentima.
Iz rasprava cesto izlazim kao pobednik. U pisanju moji se stavovi raspadaju jer nisu dovoljno stabilni i doreceni. Ja, jos uvek, cesce pitam nego sto pricam.
U kom trenutku cu moci u njih da ugradim dovoljno cvrstine i argumenata da od pocetka stoje stabilno? Da li se to stvarno uci i stice iskustvom ili se s time radjas? Da li su moji stavovi manje vredni i ispravni ako ne umem da ih pravilno iznesem i iskazem? Da li onda uopste treba da pisem?
Bogat recnik i dobra struktura recenice ili teksta su osnova da bude zanimljivo, impresivni na prvi pogled. Ne treba mnogo da se primeti da li je nesto sustinski isprazno. Pogotovo ako je sustina ono zbog cega nesto citas ili, pak, pises.
Thursday 10 November 2011
Onaj-o-telefonskim-razgovorima.
danas.
posle skoro devet meseci.
-ja: hej
-on: hej
-ja: hej
-on: lepo je cuti te
i ja sam se jako jako nasmejala.
on je moj drug iz gimnazije, jedna od onih osoba sa kojom ne moram da se cujem pod obavezom, nego kad zelim. jedna od onih osoba s kojima razgovor tece bez obzira koliko se dugo nismo culi. jedna od onih osoba sa kojom nikad ni nisam provodila previse vremena, a nije ni trebalo. bliskost nastala i ostala.
pricali smo sat i po vremena, okruglo. krenuli smo od kraja. bez sta radis i sta ima kod tebe. vise, o cemu si razmisljao/la ovih dana.
o filmovima, knjigama, socijalnim mrezama, studentskim protestima. gramatici i vremenu. i onim bitnim stvarima koje su vanvremenske, potpuno nevezane za svakodnevicu.
to me je nateralo da se zapitam. koliko samo vremena utrosenog na sve te nebitne razgovore sa sustinski nevaznim za mene ljudima. onih isforsiranih pokusaja da ta konverzacija bar deluje prijatno, iako svi sagovornici znaju da nije. kako naucimo ko zasluzuje nase vreme.
ili ni ne treba da razlucujemo. mozda su oni neophodni da se i dalje iznenadimo vrednoscu one druge strane.
ja sam danas razmisljala. i koristila reci koje sam vec pocela da zaboravljam. i podsetila se kakva sam bila, sta sam zelela da postanem i da bih to i dalje mogla.
-a kako cemo da zavrsimo razgovor?
-pa, pocetkom.
-aj da pricamo o muzici.
http://www.youtube.com/watch?v=qcTBfqmOs5E&NR=1
posle skoro devet meseci.
-ja: hej
-on: hej
-ja: hej
-on: lepo je cuti te
i ja sam se jako jako nasmejala.
on je moj drug iz gimnazije, jedna od onih osoba sa kojom ne moram da se cujem pod obavezom, nego kad zelim. jedna od onih osoba s kojima razgovor tece bez obzira koliko se dugo nismo culi. jedna od onih osoba sa kojom nikad ni nisam provodila previse vremena, a nije ni trebalo. bliskost nastala i ostala.
pricali smo sat i po vremena, okruglo. krenuli smo od kraja. bez sta radis i sta ima kod tebe. vise, o cemu si razmisljao/la ovih dana.
o filmovima, knjigama, socijalnim mrezama, studentskim protestima. gramatici i vremenu. i onim bitnim stvarima koje su vanvremenske, potpuno nevezane za svakodnevicu.
to me je nateralo da se zapitam. koliko samo vremena utrosenog na sve te nebitne razgovore sa sustinski nevaznim za mene ljudima. onih isforsiranih pokusaja da ta konverzacija bar deluje prijatno, iako svi sagovornici znaju da nije. kako naucimo ko zasluzuje nase vreme.
ili ni ne treba da razlucujemo. mozda su oni neophodni da se i dalje iznenadimo vrednoscu one druge strane.
ja sam danas razmisljala. i koristila reci koje sam vec pocela da zaboravljam. i podsetila se kakva sam bila, sta sam zelela da postanem i da bih to i dalje mogla.
-a kako cemo da zavrsimo razgovor?
-pa, pocetkom.
-aj da pricamo o muzici.
http://www.youtube.com/watch?v=qcTBfqmOs5E&NR=1
Tuesday 1 November 2011
filmske preporuke vol.1
Iliti, what I've been watching last week :)
kad sam pocela da pisem, bas sam razmisljala kako to da izvedem. elem, bez informacija koje mozete da nadjete na netu (linkovi su tu), samo moji utisci :)
1.Margin Call
"Be First. Be Smarter. Or cheat."
Odlicna, odlicna, odlicna glumacka ekipa. Sjajna gluma. Jeremy Irons. Tacka. Malo prenaglasena radnja, drzao paznju od pocetka od kraj. Meni se jako svideo.
raised some ethical issues. :) obavezna literatura za studente finansija.
http://www.imdb.com/title/tt1615147/
Margin Call Trailer
2. The Ides of March
"Nothing bad happens when you're doing the right thing"
Jos jednom, strava glumci. politicki triler, tipicna holivudska radnja, odlicno odradjen, meni vrlo zanimljiv.
http://www.imdb.com/title/tt1124035/
The Ides of March Trailer 2011 Official movie trailer
3.Crazy, Stupid, Love.
http://www.imdb.com/title/tt1570728/
Crazy Stupid Love - Official Trailer [HD]
atipicna holivudska ljubavna komedija, zapetljano kao spanska serija, Ryan Gosling u odelima od hiljada evra koja mu stoje kao sivena (praznik za oci), malo tradicionalne stare prave iskrene ljubavi u moderno doba :)
4.Horrible bosses
http://www.imdb.com/title/tt1499658/
Horrible Bosses - Official Trailer [HD]
hara blagajnama, mene je smorio, a imao je potencijala u dobroj ideji koja se u nekom trenutku zagubi i postaje jednostavno dosadan. svetao momenat - jennifer aniston - a ja nju inace ne podnosim. izgubljeno vreme.
kad sam pocela da pisem, bas sam razmisljala kako to da izvedem. elem, bez informacija koje mozete da nadjete na netu (linkovi su tu), samo moji utisci :)
1.Margin Call
"Be First. Be Smarter. Or cheat."
Odlicna, odlicna, odlicna glumacka ekipa. Sjajna gluma. Jeremy Irons. Tacka. Malo prenaglasena radnja, drzao paznju od pocetka od kraj. Meni se jako svideo.
raised some ethical issues. :) obavezna literatura za studente finansija.
http://www.imdb.com/title/tt1615147/
Margin Call Trailer
2. The Ides of March
"Nothing bad happens when you're doing the right thing"
Jos jednom, strava glumci. politicki triler, tipicna holivudska radnja, odlicno odradjen, meni vrlo zanimljiv.
http://www.imdb.com/title/tt1124035/
The Ides of March Trailer 2011 Official movie trailer
3.Crazy, Stupid, Love.
http://www.imdb.com/title/tt1570728/
Crazy Stupid Love - Official Trailer [HD]
atipicna holivudska ljubavna komedija, zapetljano kao spanska serija, Ryan Gosling u odelima od hiljada evra koja mu stoje kao sivena (praznik za oci), malo tradicionalne stare prave iskrene ljubavi u moderno doba :)
4.Horrible bosses
http://www.imdb.com/title/tt1499658/
Horrible Bosses - Official Trailer [HD]
hara blagajnama, mene je smorio, a imao je potencijala u dobroj ideji koja se u nekom trenutku zagubi i postaje jednostavno dosadan. svetao momenat - jennifer aniston - a ja nju inace ne podnosim. izgubljeno vreme.
Subscribe to:
Posts (Atom)