Onaj-o-tajlandskoj-hrani.

Mojw tajlandsko iskustvo bi opasno moglo da se svede na hranu, hranu, malo plaze i jos hrane.

Elem, danas sam jela sve neke divne stvari potpuno vredne blogovanja. Malo ananasa i pamela (nesto izmedju pomorandze i grejpa) za dorucak. Tai supa u kokosovom mleku sa malo rakova za rucak. Crveni kukuruz za uzinu. Zuti nar za veceru.

A za dezert: palacinke s bananama. Ne zvuci previse egzoticno, ali. Ali.
Testo ona razvlaci kao testo za pitu. I u to stavlja banane umuljane u umucena jaja i malo kackavalja. I to sve przi na plotni za palacinke. I prelije mlekom i secerom u prahu.

I ja nista, nista ukusnije u svom zivotu nisam probala. Toliko.

Zapis-iz-dnevnika. O Novoj godini, Istambulu, Lausevicu, razocarenjima..

Kraj godine. Mrzim novogodisnju euforiju, cesto me depresira, izaziva mi osecaj praznine.

U Istambulu sam i zaljubila sam se. Mesavina mirisa i ukusa. Sok od nara, djevrek, tulubme, kebab, ratluk, vruc caj i pecen kesten.
Staro i novo, obicno i velelepno, bljestavo i svedeno.
Padala je kisa, a grad je blistao.
Ljudi se smeju, raduju ti se. Uvlace u restorane i prodavnice, cenjkaju i na kraju, bez obzira na ishod kupovine, zele zdravlje.

Pre par dana na letu Toronto-Minhen procitala sam Lausevica. A nisam bila sigurna da li sam zelela. Volela sam njegove uloge i tugovala nad njegovom sudbinom i pre nego sto je dosao u centar paznje sirokih narodnih masa.
Knjiga mi se mnogo dopala. Dopalo mi se sto je pismen i svasta zna, sto uvlaci u misli i osecanja, sto se ogoljava.

Odgledala sam The Debt sa Helen Mirren, ona standardno sjajna, film zanimljiv, neuobicajen.

Trenutno, aerodrom. Na krilu Saramago; Smrt i njeni hirovi. Na licu tragovi mamurluka. U glavi pokusaj da pobegnem od razocarenja koje me probada u svakom prigodnom momentu. Koze su za sisanje.