Tako nekako posvecena sebi u poslednje vreme, imala sam zivaca i zelje da se bavim temom koja je mnogo vise uzdrmala sve te beogradske-urbane-prodemokratske i liberalne-licnosti nego normalan svet:
Dobrica i Nobel.
Pa kad sam vec gubila vreme na formiranje misljenja, red bi bio da ga i podelim.
Elem, moderna srpska javnost se smeska zato sto se neko setio da se, kanda, podsmehne Dobrici.
A ko je zapravo neko i kome se zapravo podsmehnuo, slabije se po carsiji pita.
Prva stvar koja je meni u celoj stvari bitna jeste da je gospodin Cosic uopste bio nominovan. On, kao poslednja preostala (ziva i na slobodi) slika i prilika "onog" rezima koji je "Srbiju u crno zavio" je od strane zapadnog sveta (!) nominovan za i dalje prestiznu nagradu (bez obzira sta on, a i mnogi drugi, o njoj mislio).
I opet se pokazalo da su negde poremecene teze. Umesto da se na tome maksimalno potencira kao pokazatelju da i u najcrnjem ima belog, neko se nasao da se napravi pametan, da podseti svet ko je ko i sta je sta u Srbiji. Pa zar smo mi jedini koji ne znaju kako se stvara slika o sebi i jos nismo naucili sta se prica, a sta se gura pod tepih. Tj, ko to jos nije naucio nego vraca na naslove strane ono sto bi drugi, kad mi vec ne smemo, trebalo da zaborave. Ko pise sa takvom ogorcenoscu?
I sve to bez uplitanja u politicko delovanje doticnog koji nikad nece dobiti Nobelovu nagradu jer ona jeste politicki orijentisana. A kakav je opus Vreme smrti, Koreni i Deobe, vreme ce pokazati.
No comments:
Post a Comment